Неправилности у поступању ЈКП „Паркинг сервиса“

 

 

 

Незаконито и неправилно поступање Паркинг сервиса, а на основу Одлуке о јавним паркиралиштима (Сл. гласник града Београда, бр. 12/2010,.. 89/2014), се огледа у следећем:

I

ЈКП „Паркинг сервис“ Београд (у даљем тексту:Паркинг сервис) преко својих запослених, лаже и доводи у заблуду грађане Београда везано за њихова законска права. Лажно их обавештава да је рок застарелости потраживања за издате налоге за плаћање дневне карте 3 године, уместо 1 године. Рок застарелости од 1 (једне) године је утврђен одлуком Врховног касационог суда, Рев. 430/14 од 17.12.2014.године, с обзиром да је „право“ на паркирање комунална услуга.

II

Паркинг сервис условљава и присиљава грађане да плаћају застареле облигације, одбијајући да прихвате текуће рекламације док се не измире застарела дуговања и одбијајући да им врати уклоњена/одузета возила.

III

У случају да корисник општег паркиралишта касни са уплатом накнаде, касни са одлучивањем или се не одлучи за начин коришћења паркиралишта, издаје му се налог за плаћање дневне паркинг карте у износу од 1.870,00 РСД.

1. Важећом Одлуком о јавним паркиралиштима (у даљем тексту: Одлука), чланом 18А уведена је претпоставка да се грађанин одлучио да возило паркира цео дан, тј. да је одабрао дневну паркинг карту уколико се сам није одлучио за плаћање паркинга по сату или за дневну паркинг карту.

Према чл. 9Б Одлуке, прописано је да паркирањем возила корисник прихвата услове паркирања одређене Одлуком, што суштински представља уговор по приступу.

Чл. 142 Закона о облигационим односима (у даљем тексту:ЗОО), предвиђено је да:

општи услови, у овом случају услови паркирања, морају бити објављени на уобичајен начин,

општи услови обавезују уговорну страну ако су јој били познати или морали бити познати у часу закључења уговора.

Већина грађана Београда не познаје одредбу 18А Одлуке јер она није објављења на уобичајен начин, посебно то нигде не пише на обавештењу о паркинг зони.

Грађани из унутрашњости и страни држављани немају разуман начин да ову одредбу знају!

Поступајући на тај начин Паркинг сервис продаје услугу кориснику без његове сагласности воље.

2. Паркинг сервис није прописао временски рок у коме корисник мора да се одлучи за време паркирања.

3. Паркинг сервис није омогућио корисницима да плате дневну паркинг карту електронским путем (смс).

4. Паркинг сервис није обезбедио мрежу и доступност продајних места где могу да се купе папирне паркинг карте, па корисници морају да траже:

- киоск који продаје паркинг карте (киосци су приватна својина и посао, нису дужни да продају паркинг карте) или

- паркинг контролора, да би купили паркинг карту.

5. Паркинг сервис није омогућио систем за накнаду исправку/уплате у случају да корисник закасни или неблаговремено плати накнаду за сат/сате паркирања, те не признаје грађанима ретроактивне уплате накнаде за паркинг у оправданим околностима.

6. Паркинг сервис не може да наплаћује дневну паркинг карту у сваком случају, посебно јер може тачно да утврди присуство и задржавање возила корисника на одређеном паркинг месту (а посебно када паркинг контролор обележи возило које нема паркинг карту).

Чл. 11А Одлуке одређено је да корисник има обавезу да плати коришћење паркинг места према времену задржавања.

Паркинг сервис супротно Одлуци наплаћује корисницима време за које нису користили паркинг место, издајући дневну карту мимо воље корисника,

а посебно имајући у виду цену сата паркирања када се плаћа по започетом сату и када се сат паркирања плаћа кроз дневну паркинг карту, где је сат времена 3 пута скупљи.

(нпр. У трећој/зеленој зони:

- започети сат паркирања = 41,00 РСД

- сат паркирања кроз дневну карту = 133,57 РСД; 1.870,00 РСД : 14 часова)

IV

Чл. 11Б Одлуке је предвидео категорију повлашћених корисника, који имају право да купе месечну повлашћену паркинг карту.

Уз повлашћену паркинг карту ти корисници могу да паркирају возило у зони где им је пребивалиште али им Паркинг сервис НЕ ГАРАНТУЈЕ фиксан број потенцијалних паркинг места у тренутку куповине карте и касније током месеца.

Пример: У зони 2.2 (Врачар) корисник купи 01.новембра повлашћену паркинг карту уз коју може да стане на нпр. 100 паркинг места у тој зони.

Паркинг сервис у међувремену прода право дипломатском представништву Турске да може да резервише 15 паркинг места само за своје потребе (на то паркинг место нико више не сме да стане).

Повлашћени корисник више нема на располагању 100 паркинг места већ само 85, а платио је право на 100 паркинг места, при чему се плаћена цена не исправља/смањује.

Суштински Паркинг сервис може неограничено да овлашћеним лицима из Одлуке продаје резервације паркинг места, при чему повлашћени корисници немају право:

- на корекцију плаћене цене,

- да за своју повлашћену паркинг карту паркирају у некој другој граничној зони. 

V

 Чл. 18Г Одлуке, усмерен је превасходно на стране држављане и даје право Паркинг сервису да возило уклони или блокира (стави „лисице“) у складу са законом,

под следећим условима:

да постоје 2 доспела потраживања према кориснику паркинга,

да није могуће идентификовати власника/возача возила преко евиденције надлежног државног органа РС,

да није могуће покренути поступак за наплату потраживања.

1. Не постоји закон у прописима Р. Србије који дозвољава повериоцу да дужнику одузме део његове имовине без његове воље.

Право задржавања из чл. 286 Закона о облигационим односима се овде не може применити:

„Поверилац доспелог потраживања у чијим се рукама налази нека дужникова ствар има право задржати је док му не буде исплаћено потраживање.“

У чл. 287 ЗОО-а се наводи:

„Поверилац нема право задржавања кад дужник захтева да му се врати ствар која је изашла из његове државине против његове воље,..“

Паркинг сервис узима возила грађана проти њихове воље (нико им добровољно не предаје возила) и не враћа их док му се не плате потраживања, без обзира да ли су застарела или не, при чему наплаћује и трошак прескупог и непотребног одношења возила.

Поступајући на тај начин, Паркинг сервис изнуђује наплату потраживања паркинг карте и трошкове нескривљеног преноса возила!

Чак ни Пореска управа, као републички орган управе нема оваква овлашћења а бави се много битнијим послом.

2. Наведени члан Одлуке не одређује ко одлучује и по којим критеријумима се одређује да ли ће возило бити уклоњено или блокирано.

Сматрамо да је ова одредба противна Уставу Р. Србије, и то:

-  чл. 17 (Положај странаца) којим је одређено да страни држављани имају иста права зајемчена Уставом и законима као и држављани Србије,

- чл. 58 ст. 4 (Право на имовину) којим је прописано да је одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, дозвољено само у складу са законом.

Накнада за дневну паркинг карту није порез, др. дажбина ни казна (барем формално), већ накнада за пружену услугу, поврх тога ЗОО не предвиђа могућност одузимања имовине на горе наведен начин, сходно томе одредба чл. 18Г Одлуке је противна Уставу РС и незаконита.

VI

Чл. 19 Одлуке, уводи забрану паркирања на општем паркингу:

- нерегистрованих возила, возила којима је истекла регистрациона налепница или возила која немају прописно постављене регистрационе таблице,

- хаварисаног или неисправног возила...

Чл. 21 Одлуке овлашћује комуналног инспектора да може да донесе решење којим се налаже уклањање возила у најкраћем могућем року, року који се може одредити и на минуте(!), под претњом принудног извршења.

То у пракси значи да када комунални инспектор уочи нпр. возило без таблица, може да позове Паркинг сервис и да тражи да се возило уклони. Паркинг сервис то учини и онда наплати одношење возила, при чему власнику возила не даје возило натраг док му он не плати трошак одношења возила и дане лежарине на паркингу Паркинг сервиса.

Градској управи се исплати да проналази наведена возила, јер кроз прецењену „услугу“ уклањања возила и наплату казне пуни градски буџет.

Овом одлуком се не узимају у обзир објективне околности код власника нерегистрованих, неисправних возила или возила без регистрационих таблица:

да је власник возила без новца, у болници, у иностранству, на било који др. начин спречен да региструје или поправи своје возило.

Поврх тога, чл. 23 Одлуке предвиђа и казну(!!!) за физичко лице које поступи противно одредби из чл. 19 Одлуке, у износу од 5.000,00 РСД.

Поставља се питање где власник нерегистрованог возила или неисправног возила да држи своје возило у међупериоду до регистрације или поправке?

Зашто није предвиђен никакав рок за отклањање овог недостатка, нпр. 7/15 дана од уочавања нерегистрованог, неисправног возила или возила без регистрационих таблица?

Прописујући казну, Градска управа додатно оптерећује већ јадан буџет грађана.

VII

Чл. 21А Одлуке који регулише задржавање возила је у потпуности супротан чл. 286 и чл. 287 Закона о облигационим односима, закону који уређују право задржавања дужникове ствари.

Наведеним чланом је одређено да Паркинг сервис може да задржи возило, a које је уклоњено по налогу надлежног органа, све док му не буде исплаћено потраживање.

1. Власник возила је дужан да плати трошак уклањања возила иако он није тражио (закључио уговор) уклањање возила од Паркинг сервиса.

МУП РС, Управа саобраћајне полиције, као републички орган, који је издао налог за уклањање возила, мора да трошак  уклањања возила плати ЈКП „Паркинг сервис“ Београд, а који је градско јавно комунално предузеће. Након тога, МУП РС може да потражује од власника возила плаћен трошак уклањања возила.

Да ли њихово поступање значи да Закон о облигационим односима не важи за МУП РС и ЈКП „Паркинг сервис“ Београд?

Посебно питање је зашто Управа саобраћајне полиције не поседује своја специјална возила „паук“?

2. Власник возила је уцењен од стране Паркинг сервиса да му возило неће бити враћено, док не плати трошак уклањања возила и све друге трошкове (лежарине, налога за плаћање дневне карте), што је директно против горе наведених одредби Закона о облигационим односима!

Поступање Паркинг сервиса по наведеној одредби Одлуке је противзаконито!

У Београду, 06.11.2015.године.